communicationbreakdown

Kad će napokon krenuti na bolje??kad ću ja napokon prestati razmišljati??kad ću napokon shvatiti da je život sranje i da nema smisla i prestati se nadati i prestati tražiti smisao i snove??!!ono nešto što me nekad usrećivalo više nema ničeg...zašto vidim stvari bolje i jasnije od drugih a ne znam im ih prenijeti ni objasniti pa me gledaju ka kretena???!!!kako ću više živiti sama sa sobom????kako da uopće nastavim živiti kad ne pripadam ode?kad me svaka nepravda tako boli,kad ne mogu više podniti ovaj teret koji nosim!!!!ne mogu više...neman snage...zašto su ljudi tako slipi??zašto san ja tako osjetljiva i želim svima pomoći??zašto vidim i jednostavno znam što im je,osjećam,a oni me gledaju i lažu!!hel to zato što nisu ni sami svjesni ili možda zato što mi neće da daju gušta da sam u pravu?!!pa ja niti ne želim biti u pravu...boli me K**** za to!!!uopće se ne isplati biti u pravu niti znati išta u ovom usranom svitu!!!!NIŠTA! što više vidiš-to manje znaš....iden se vanka oladiti na ovoj zimuši.........aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa............

oprosti mi što odlazim,ja nikada ne ostajem...pisma od urbana...prekrasna...opet to radim..odlazim...bježim od njega jer ne mogu biti to što on želi...ili me možda samo previše voli??ništa ja više ne znam....znam samo da oću promjenu,oću naći mir u sebi a ne mogu...ne znam kako ni što..nije on kriv što me voli niti ja što sam preemotivna i trenutno ne znam ko mi glavu nosi..samo želim unormaliti se,biti  "ja" opet....još je jedna godina na izmaku.i bolje da je,ionako je bila više loša nego dobra...a jbg....da bar mogu prespavati kojih misec dana i probuditi se "normalna"...znam da ne mogu,da se moram suočiti sa svitom.ali tako je grub i tako ružan.daj Bože pameti i strpljenja i što manje razmišljanja...

Danas se osjećam grozno...ne znam jel zbog južine,jel zbog gluposti koje mi se vrte po glavi,neispavanosti ili jednostavno njegove odsutnosti...??na fax mi se više ni ne ide...predavanja su super,zanimaju me i sve to stoji ali nekako mi se ne da učiti...koncentracija mi je nula!redak u novinama čitam bar 4 puta dok ne skužim o čemu se radi??!!...koma...nekako me sve to umara psihički..sva očekivanja ljudi oko mene a ja sam IZGUBLJENA usvemu ovom skupa...možda bih tribala preskočiti ovu godinu(?!)iskreno nemam pojma...ne želim poluditi za kojih misec dana od pritiska pred ispite a bome ne želim ni raditi cili život ka konobarica (bez uvrede ikome,svaki posa je jednako vridan samo što to nije za mene...)mislim,ma znam da mogu više!a nemam snage...fuck...mislim se da to izguram zbog svim koji viruju u mene a opet oću TO napraviti isključivo zbog sebe jer je to moj život!ah....a tako mi on fali... ...svaki put kad mu vidim sliku ja umrem,a onda glas pa umrem  još jednom...katastrofa...

veselim se biti s mamom,sekom,bracom...al kad vidim da Ona i nije baš naj srce mi se slomi...tribala bi imati snage zbog nje i njih ali slamam se...previše boli...možda tribam otići daleko???....ne znam...

Znam da normala ne postoji,tj.relativna je.Svi mi živimo svoj život sa usponima i padovima koji nas izgrađuju...to je jedini život..Natuknica me podsjetila na jedan moj razgovor s mojom majčicom prije duže vrimena..tad je vladala neka pozitivna faza našim žvotom,nešto što mi je bilo čudno i nevjerojatno.Stalno sam očekivala neko sranje,a njega nigdi nije bilo...tad sam zakljuila da je život zapravo svaka ta mala dnevna sitnica...da bez toga ne mogu,tj.da sam u velikoj mjeri uspjela time ovladati i nositi se s tim,te mi je bilo naprosto čudno  ne doživljavati te male "ružne" sitnice...Ovo sad je TA normala i to je to...moj život...mogu se sažalijevati ali ne želim,nema smisla.Bit će bolje!lagat ću se tako sve dok stvarno ne povjerujem u to! :)...još 10ak dana do operacije...hm...jbg.ali bit će sve ok! :) ako ne ništa,naspavat ću se jer mi to nikako ne ide zadnje dane...:-/..Hvala vam svima na podršci!to mi puno znači...(((((((((((((((((((((((((((((((((()))))))))))))))))))))))))))))))

svima!puno,puno hvala.....<3

E pa dosta mi je tih noga i guzica!Imam 19. i danas sam saznala da imam tumor,dobroćudan... ali tumor...i 19 godina...Plus pun kufer sranja i šokova dostatnih za osobu koja je pri kraju svog životnog puta,a ne za nekog od 19. godina...Da li to ikad stane?Dođe u neku "normalu"?? (ako ta -normala- uopće postoji)...Kad ću napokon imati 19 ?!?

Imam osjećaj kao da je vrijeme za promjene.VELIKE PROMJENE.Kao da su tu negdi ali nikako da dođu do mene ( ili ja do njih ??!! )..Ovako više ne mogu...jednostavno previše se ružnih stvari dogodilo zadnja 3 mj....nešto se i to na BOLJE mora prominiti...to znam,ali ne znam da li da čekam ili djelujem?? ako djelujem-kuda,u kom smjeru,zbog koga i kako???...izgubila sam se....

Mislim se onako...pomalo razmišljam o svemu...poćeo je fax i sve to novo skupa...blabla...i prisjećam se kako sam se tome veselila i iščekivala ka neki novi početak i pozitivnu promjenu.i onda se eto ima 3 tjedna dogodio početak.i tako su predavanja počela...pričaju oni nama tamo svašta čudno a ja ih u 90% slučajeva ne čujem...misli su mi negdje daleko...negdi oko njegovog lika...malo je vrimena prošlo,znam..a ja ne osjećam i dalje...ono što i mislim da osjećam nisam u to više sigurna...kao da je neka magla oko mene.nešto tipa blokade...kao da ništa ne osjećam..opet...šugavo do bola...zanimljivo je kako naš mozgić stvori tu neku blokadu kako bismo mogli dalje "funkcionirati"...a ja ne bih tu blokadu!!!!!!!!!!!!!samo želim vrištati i izbaciti svu tu bol iz sebe!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!....umorila sam se....................jednostavno sam premorenaAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!..............

Vrati mi ga..............................

ne znam di sam ni što sam...sve j eotišlo k vrago...otišao je i on,...a tako mi fali...ne mogu virovati da se to dogodilo...nema više njegovog kreveljenja,pričanja gluposti i vriđanja ovo svita koji mu tako nije odgovarao...tako mi fale te njegove ironije,sprdancija,zajebancija,njegove oči,smih,ruke,svirka...šesta i najveća rupa u mom srcu koju niko nikad neće zakrpati...ne mogu virovati kako nas je sebično ostavia da se id alje koprcamo u ovom svitu!!!!!sad je sve i svima još teže...ne mogu virovati i nikad mi neće sisti to u glavu...sad,2 mj.posli suze tek ne mogu stati....zašto Bog ili taj već neki "Veliki" gori uzima sve one koje tako volimo????zašto opet meni...a nemam više snage,jednostavno nemam...svit mi više nije isti...nema više mog utočišta...što ću sad???'...samo da mi je još jedan dan da mu kažem da ga volim,da ću mu pomoći...samo jedna šansa još.....kad bi bar mogla vratiti vrime

WHY HE DID WHAT HE DID?????!!!!!!!!.......još samo jedan zagrljaj....jedan pogled...